Zlo je mrtvo

Tata! 

Da, kćeri moja... 

Tata, dogovorila sam se sa Inom

Da?

U vezi godišnjice... 

A, to! Aurora, opusti se

Kako, Tata?

Tako!

Ali... 

Nema 'ali', kćeri moja. Gde je Ina?

Blizu, Tata

Aurora, opet neka zvrčka, jel'?

Dobro, Tata! Nemoj da si na kraj srca...

Branko?

Ne! Otkud ti to, Tata?

Jovan?

Hm

Aleksa?

Tata! Opusti se!

Kako tačno to misliš, Aurora?

Razumem da je sutra godišnjica, i to... 

Tako je, kćeri! Bez filozofiranja!

Da... 

Sada brzo pozovi Inu, bolje ti nego ja

Ok, Ćale, razumela. Idem do sobe. 

Odmah. 

(Šta napisati, ipak je godišnjica. Hm.)

Ćale?

Da, svetlosti moja... 

Stiže Seka.

Ok. Slušaj me sad: Bez buke, bez suza

Bez suza?

Tako je

Kako to misliš, Tata?

Ne mislim. Kažem. 

Misliš i naredjuješ!

Dajem savet, da vam bude lakše

To ti misliš, Tajo. Znam i zašto

Znaš?

Da. 

Sigurna si, svetlosti?

Ćale, ovaj, Tata. Gledaj da ti budeš ok

Hoću, ko je rekao da neću?

Ina! Dobro nam došla

Opa, vidi ti nju. Gde su moji obrazi? 

Tu, Ćale. Aurora, sve spremno?

Jeste, Seko. Ujutru, rano, idemo. 

Tako je kćeri! Idem da odmorim.

Laku noć, Ćale!

Laku noć, do dobrog jutra, kćeri moje

Idemo, Aurora!

Važi, Ina. 

.... 

Mama! Mama!

Dobro, kćeri. Zar se nismo dogovorili?

Tata, dopusti nam, molimo te

Volim vas, andjelčići moji, no....

...to neće vratiti majku iz mrtvih

Tačno!

Mama! Moramo ići sad, inače Ćale počinje svoj monolog...

... od 45 minuta, Ina... 

...tako je, Aurora!

Ljubavi moje, kakav je to monolog od samo 45 minuta?

Ćale! Ne preteruj! Idemo, Seko!

Deder, lepote moje. Za pokoj duše vaše mati, prosućemo prvo jednu domaću. 

Da, u to ime - Ćale, živeli! Majci nek je pokoj duše

Tata?

Da, Ina?

Zaljubljena sam, na zadušnice... 

...i to tačno na tri godine smrti tvoje majke. Hm.

Ljubav živi, Tata!

Misliš?

Aha! 

Slažem se. Vas dve ste moja ljubav. Zlo je mrtvo.

Tata! 

Gary Bramil 19/2/26.

*Deo knjige 'Fiktivna Rutina'