Moj Prijatelj Plače

Izvinite!

Da?

Zašto tako silom vučete mog prijatelja?

Molim?

Zašto ste stavili omču oko vrata mom prijatelju?

A, mislite na džukca

To je Hića, moj prijatelj. Gde ga vodite?

Izvini, Bato, dobili smo naredjenje

Naredjenje?

Da, moramo da ih uklonimo sa ulice

Zašto?

Opasni su! Mnogo ljudi ovde danas!

Jeste li sigurni da je on najveći problem?

Jesam! A, ko si ti uopšte?

Ja? Niko, samo saborac sa ulice, Hićin

Koga?

Hićin

Koji pa Hića?

Baš ta dušica koju vučete betonom

Pa, šta?

Ništa, to govori o vama

Dečko, ovo je moj posao

Ok, gospodjo, ali, to je i moj pas

Vaš? Ko ste, pa, vi?

Rekoh vam to već. Evo, vaš kolega, recimo, on me poznaje

Tako je, Bato! Ej...

Da?

Ne brini, sutra ga vraćamo ovde

Siguran si, komšo?

Da, be! Ne brini!

Hiki, da mu verujemo?

A, be, Bato, opusti se. Jednostavno: Takvo je naredjenje.

U redu, verujem ti. No, zanima me jedno

Reci, Bato

Da li ćete eutanizovati mog prijatelja?

Molim? Šta ti je to?

Komšo, nadam se da mu nećete dati bocku smrti

A, to! Ma, ne! Ne brini!

Sigurno?

Bato! Sutra je on ovde, ponovo!

Ok, komšo, ako ti kažeš. Hića je, ionako, jedan stari deka a i miljenik ovog sokaka.

Ne znam...

Kao i ulice Pobede

Misliš, glavne ulice?

Baš tako. Problem su jako negativni ljudi, da tako kažem, bezdušni, prazni, jeftini.

Da...

Sad, to što kuce osete, na vreme a, mi, ljudi ne, to je već naš problem, itekako

Znam, Bato, ali, imam naredjenje

Komšija, znam. Čekam sutra u ovo vreme mog Hiću ovde. Ok?

Jasno, Bato, ne brini

Brinuo ne brinuo, komšo, Hića nije problem

Znam...

Znam i ja, no, džaba, ljudi su zlo, sve više i više

Moramo da idemo, Bato!

(Moj prijatelj plače a, ja, verujem ljudima...Dokle?)

Gary Bramil 18/5/25.
*Deo knjige 'Fiktivna Rutina'