Monolog

Tata! Tata!

Urghhhh!

Ćale, pobogu!

Šta je sad bilo, svetlosti moja?!

Nisi na bini, Ćale!

Pa?

Šta urličeš tu?!

Jaooo! Zar niste do sada ukapirale očevu deformaciju?

Ma, daj, Ćale, ne zezaj!

Urgghhhh!

U, Ta Ta! Hej, Ćale! Daj neki dinar!

Šta je sad bilo? Zašto, lepote moje?

Kako zašto? Zar si zaboravio?

Energije moje, na šta konkretno mislite?

Slušaj, matori ćelavcu! Ne zafrkavaj kćeri tvoje!

Vidi sad i ovu! Tri protiv jednog! Lepo! Haha

Tata! Ovaj, Ćale! Plešemo danas!

Naravno da plešemo, moje vi, sve tri! Znate da vaš matori sa vašom kevom pleše svakog dana, doduše, ako je ona raspoložene tada!

More! Videćeš ti kada ostanemo sami!

Jaooo! Ćale, ne davi gugutke! Maturski!

Aaaa! Urgghhhh! Nisam bio, lutke moje

Šta?

Pa, ovako, beše to 1995, kao novi dinar i to. I, sad, moja škola kaže nema proslave! Zamislite vi to!

Bramiloviću! O čemu ti trabunjaš! Koga briga za 1995! Živimo sada! Daj kćerima neki dinar i ne žvaći gluposti tu!

Dobro, be, draga, ulagani malo! Nemoj sad da počnem monolog!

Ti i tvoj monolog od 45 minuta! Jao! Prošli put me glava bolela tri dana!

Bolela te od piva, draga moja!

Ma, ćuti! Ti kao sve znaš!

Ćale! Idemo nas dve odmah a vi se slobodno prepirite do uveče!

Dobro, dobro! Kapira matori! Dodaj mi, Ina, torbicu! Aurora, komenzi bite, Schatz!

Izvoli, Ćale.

Ok, evo i vama, zaslužile ste! Mada...

Kakvo 'mada' sad?!

Mada...Videću ja to na roditeljskom...

Aha, kako da ne! Zar ti sumnjaš u oka tvoja dva?

Nipošto! I baš zato kažem da...

Ina! Palimo nas dve, odmah! Ćale počeo monolog!

Idemo, Seko!

...je to bilo drugačije nekada i da...

Dobro, de! Nastavi ti, ja te kao slušam! No, moram do kuhinje! Kćeri, lep provod, ljubi vas majka!

...je sad baš neko čudno vreme, usamljenih.

Gary Bramil 21/5/25.
*Deo knjige 'Fiktivna Rutina'