Veruj Suncu Tvom

Hej, Tata!

O, Sine moj!

Zdravo, Tata. Kako si?

Hvala na pitanju, Sine: Odličan

Sjajno, Tata. 

Kako si ti, Sine moj?

Odlično sam, Tata. Kada tebe čujem, ja sam fantastično... 

Kako to, Sine?

Pobogu, Tata! Tvoj glas je božanstvo!

Sine, ne preteruj... 

Tata. Nikad ja ne preterujem, to znaš!

Znam, Sunce moje!

Eto, vidiš, Tata. Tvoje Sunce je skrojeno od božanstva... 

Tako je, Sine... 

Tvoje sunce je skrojeno od božanskih reči, Tajo...

Valjda, Sine. Nešto ima, to sigurno

Ima. Sunce je energija božanstva. Zar ne?

Apsolutno, Sine moj!

Jedino vetar truje zrak... 

Tačno. No, sa razlogom... 

Tata, lepo zboriš!

Hvala sine. Utkane su reči moje i u tebi!

Vala, jesu, Tajo!

Neko nas snima dok razgovaramo, Sine. Da te ne iznenadi. 

Ma, daj, Tajo. Zašto bi to neko činio?

Kako zašto? Dosadno im. Smetaju im ploče i moje reči

Hm. Zar su toliko jadni?

Jesu. Ne žele da jure loše no im smetaju dobrice, poštene dobrice

Drži se, Tajo! Jači si ti! I od vetra i od zla!

Naravno, Sine moj! 

Posetiću te, Tata, na poslu... 

Lepo je to čuti, Sine. Radujem se unapred! To znaš?

Znam, Tajo. Tvoja energija dopire do tvoje krvi. U to ne sumnjaj!

Volim te, Tata!

Volim i ja tebe, krvi moja!

Neka te snimaju, Tata. Imaju šta!

Imaju, vala. Bestidni. 

Ti nisi, Tata. Veruj Suncu tvom!

Verujem. Tvoj zrak me čini živim, Sine!

Gary Bramil 23/4/26.

*Deo knjige 'Fiktivna Rutina'